Kako živeti kada vam rudnik uđe u dvorište? Na to pitanje odgovora, nažalost, ima i tu je, na nešto više od deset kilometara od centra rudarskog grada Bora. Država poručuje da radi na rešavanju problema, a isti odgovor stiže i iz kompanije Ziđin, koja sada vodi rudnik.
Selo Krivelj. Sada manje od hiljadu ljudi u njemu udiše vazduh prepun prašine i nečistoća.
Branislav Trujkić žrtva je teškog života i godina bez posla i prihoda. Sada i rudnika, koji je ušao u Krivelj, a njemu do međe.
U zaseoku u kome je nekad vrvelo od sveta, ostao je sam sa bolesnom majkom.
Trujkić: Ostali svi otišli, nema nikog više. Mladi su svi u Boru.
N1: Sami su odlazili zbog blizine kopova?
Trujkić: Zbog toga, da. Zbog dima, buke, svega, a ja nemam gde više.
krivelj plava rečica Izvor: N1
Deo kuće je već srušen zbog miniranja u nekadašnjem RTB-u Bor, ali mu kroz dvorište, kao pravi dar prirode, prolazi reka. Neobično plave boje. Nekada su on i komšije ovde čak i pecali. Danasne smeju ni da je pipnu, kaže meštanin Vučko Stuparević.
„Prvenstveno ima mnogo plavog kamena, ima puno otrovnih materijala koji se ne vide golim okom, ali je mnogo zagađena, pa u njoj nema više nikakvog životinjskog sveta“, objašnjava on.
Nešto niže, u centru sela, staro domaćinstvo Jankovića – sada je na izdisaju. Lepo održavana porodična kuća ni po čemu se ne bi razlikovala od nekih u drugim krajevima Srbije – da nije opasnih pukotina duž većeg dela kuće.
„Zadnje dve-tri godine ja ovde dolazim mahom leti, obavim stvari po dvorištu, u gornjem delu kuće i budem, ali ovde dole iznad podruma, gde je sve napuklo, izbegavam maksimalno. Nekako mi se ne ulazi u te sobe, zbog crnih misli“, kaže Paun Janković.
Iako se čitavog života Krivelj oslanja na rudnik koji im je doneo štetu, on im je davao i život, a toga su ovde svesni.
Meštanka Jasna Tomić kaže da je njihov glavni zahtev da se uradi Prostorni plan posebne namene kojim će biti odlučeno o sudbini sela i kolektivnom preseljenju celog Krivelja.
Aleksandar Milikić gradonačelnik bora Izvor: N1
Najmanje Grad tu ima ingerencija, odgovara gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić. „Ali to ne znači da Grad ne treba da se zalaže za rešavanje tih problema“, ističe on.
A problema je, potvrđuje i gradonačelnik Bora, mnogo. Meštani Krivelja, ipak, ne shvataju zašto su na milost i nemilost prepušteni rukovodstvu jedne, kako kažu, profitne privatne firme, a ne državi na čijoj teritoriji imaju svoje placeve i kuće.
Posle višegodišnjeg „obijanja“ rudničkih, gradskih i drugih pragova, oformljena je radna grupa sa predstavnicima ministarstava, Bora i žitelja Krivelja, koja će se zahetvom za celokupno preseljenje ovog sela, između ostalog i baviti.
Ključne odgovore daće novi Prostorni plan područja posebne namene borsko – majdanpečkog rudarskog basena, na kome se u Beogradu uveliko radi, poručuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
krivelj prostorni plan Izvor: N1
„Postoji dobra volja da se uvaže njihovi zahtevi, tako da se na osnovu njihove inicijative i zahteva – vrše dodatna merenja uticaja eksploatacije mineralnih sirovina, pre svih uticaj miniranja, odnosno, uticaj buke i vibracija na kvalitet vazduha i druge elemente životne sredine. Ovaj planski dokument je u prethodnom periodu dva puta javno predstavljen meštanima Velikog Krivelja, a tek predstoji zvanična javna rasprava u skladu sa zakonom“, objašnjavaju iz Ministarstva.
Nesigurnost stanovnika Krivelja „podgreva“ to što izradu Prostornog plana finansira RTB Bor, u čemu se, kažu za N1 u Ministarstvu građevine, kasni, ali opravdano.
Tvrde da se dolaskom strateškog partnera Ziđina, stiču neophodni preduslovi da se Prostorni plan završi u ovoj godini, ali niko ne daje odgovor na pitanje – da li će celokupni Krivelj biti dislociran ili ne.
Na isto pitanje, predstavnici Ziđina za N1 su saopštili da će, pošto Vlada Srbije usvoji Prostorni plan, biti usvojen i program preseljenja onih domaćinstava, koja su ugrožena. Dakle, sudeći po ovome, ne svih.
